National costumes of my grandma Народне ношње моје баке

#CODANEC YOUTH COMPETITON #My Culture My Story

Description

My personal cultural treasure is a part of clothing (national costumes) which was worn and handmade by my grandma, and is about 73 years old. Each part is handmade: the cut, embroidery and lace.

At various festivities (such as: slava, wedding, fair, country party) was worn jelek (picture 1) and festive apron (picture 2). Both are sewn from plush and decorated with gold embroidery (with golden or silver decorative thread, so-called srma), and the apron is also decorated with festive lace.

An everyday apron (pictures 3 and 4) was worn as part of everyday clothes and was made of so-called rustic cloth, and is also decorated with various laces and embroidery.

The initials of the girl to whom the apron belonged to, traditionally was put on some aprons, so my grandma’s initials were put on her apron too (picture 3). The first letter is referred to her name (and is Milica, which I also inherited from her), second is of her fathers name and the third is the surname.

According to tradition, this kind of national clothes is a legacy of one generation to another, and so is transmitted from my grandmother to my mother, from my mother to me and my daughter will inherit from me, and so on…

I am proud to have preserved my grandmothers authentic clothes, which, such as it is, is unique, not only in the world, but also in Serbia.

This old Serbian national clothing can be seen today in museums with ethnographic settings.

There are various associations throughout Serbia, dealing with the making of national costumes for performance purposes of Cultural artistic society (performances related to national dance, songs and music, etc.). In those associations youth training is also provided, in order to teach them skills of making national costumes.

Opis

Моје лично културно благо је део одеће (народне ношње) коју је носила и у целости израдила моја бака, и старо је око 73 године. Сваки део је ручно рађен: крој, вез и чипка.
На различитим свечаностима (као што су: слава, свадба, вашар, посело… ) ношени су јелек (слика 1) и свечана кошуља (слика 2). Оба су шивена од плиша, а украшавани златовезом ( вез са златном или сребрном украсном нити, тзв. срмом), а кецеља је украшена и свечаном чипком.
Као део свакодневне одеће ношена је свакодневна кецеља (слика 3 и 4), израђена од тзв. сељачког платна, такође украшена различитим чипкама и везом.
На неким кецељама вежени су иницијали девојке којој је припадала, тако су и на кецељи моје баке (слика 3) извежени њени иницијали. Прво слово се односи на име ( Милица, које сам такође од ње наследила ), друго на име њеног оца, а треће на презиме.
Према обичајима, оваква народна ношња се наслеђује са једне генерације на другу, од баке је наследила моја мајка, од ње ја, а од мене ће наследити моја ћерка, и тако даље…
Поносна сам што имам сачувану аутентичну одећу моје баке, која као таква, представља уникат не само у свету, него и у Србији.

Овако стара народна српска ношња се може данас видети у музејима са етнографским поставкама.
Широм Србије постоје и различита удружења која се баве израдом народне ношње за потребе наступа Културно уметничких друштва ( народне игре, песме, музика итд). У удружењима такође се врши и обука младих како би стекли вештине израде народне ношње.

Sponsors

This project has received funding from the Staatsministerium Baden-Württemberg and the City of Ulm. This website was funded by BMFSJ.

Design and implementation by Arivum. All rights reserved